www.BanatskaRavnica.com

Nasmejte se malo...

VICOVI

Kreno Lala iz Novoga Sada vozom do Beograda. Spakovala mu Sosa pohovane piletine, sira i leba za usput, ali mu strogo naredi:
Slušaj Lalo, znam te dobro, nemoj oma čim krene voz da navališ da je`š, izdrzi bar do Indjije...jel to jasno!
- Jasno, kaze Lala.
Kako je voz kreno, Lala počeo da raspakuje kesu sa hranom, kad naleti na poruku ispisanu velikim slovima:
Pa dobro, Lalo, jel to Indjija, p.... ti materina !

Otišli Lala i Sosa u hotel, a tamo sve ekstra. Odjednom, Lalu pritisne potreba da izvrši veliku nuždu, ali nije mogao. Tako on i Sosa odluče da pozovu doktora. Dođe doktor i pita Lalu šta mu je, a ovaj mu sve ispriča. Pita njega doktor:
- Gos'n Lalo, kako vi idete napolje, znate da...
A Lala će njemu:
- Ta u papuča...
- Ma, ne mislim to, nego kakvu imate stolicu? - pita doktor.
- Pa kod kuće imam drvenu, a ovde kožnu.
- Ma, ne ni to, nego kako idete u klozet?
- Pa ne mogu vam reći, stidim se.
A na to će Sosa:
- Ta, Lalo, bogati, moraš reći doktoru - to je njegov 'lebac!

Krali lopovi kukuruz, pa iz grada došao milicioner. Vozi ga Lala kroz atar, pa malo-malo zaustavlja konje, bere kukuruz i trpa u kola.
• Čija je to njiva? - pita milicionar.
• Čija? Moja!
• A ona gde si malopre brao?
• I ta je moja.
• Što me lažeš - ljutnu se milicioner - kad znam da nemaš zemlje. Zar smeš da kradeš kad mene voziš?
• Baš tako i smem! Sad mi niko ništa ne može!

Sede Crnogorac i Lala. Odjednom Crnogorac prdne. Lala prokomentariše:
• Ju, izlete golub...
Odjednom će Crnogorac:
• Ču' golub! Poljeti sokooo!

Pecaju ribu Lala i Crnogorac. Crnogorac uhvati zlatnu ribicu. Ribica im kaže:
• Pustite me, molim vas, ispuniću vam 3 želje.
Crnogorac zatraži da Crna Gora postane nezavisna, da se svi Crnogorci iz Beograda i sveta vrate u Crnu Goru.
I ribica ispuni sve te želje. Dođe red na Lalu. On upita zlatnu ribicu:
• Ispuni li ti njemu Crnogorcu sve želje?
Ribica potvrdi i upita:
• A koja je tvoja želja?
A Lala odgovori:
• E, onda ću ja jedno 'ladno pivo!

Slušao Lala radio, kad odjednom, prekida se program zbog važne vesti:
• Poštovani slušaoci, pojavili su se svemirci, mali, zeleni, buljavih očiju, ruku do zemlje, u slučaju da ih vidite, zagovarajte ih!
Pošao Lala na njivu da ore i taman što je seo na traktor, on vide u grmu nešto šuška! Priđe on grmu, kad tamo nešto malo, zeleno, buljavih očiju, ruku do zemlje i šta će Lala, seti se da treba da ga zagovara:
• Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem.
Ništa se ne desava! On opet:
• Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem.
Opet se ništa ne dešava! On opet:
• Ja sam Lala, sad orem, pa ću da sejem, a onda ću da žanjem.
Tek odjednom iz žbunja:
• Ja sam šumar, sad serem pa ću da ti jebem mater!

Ide mali zeka kroz šumu i sretne mazgu. Kaže joj:
• Zdravo, ja sam Zeka. A ko si ti?
• Ja sam mazga.
• A šta je to mazga?
• Mazga je kad ti je ćale konj a keva magarac.
Zeka slegne ramenima i ode dalje. Naiđe na vučjaka:
• Zdravo, ja sam Zeka, a ko si ti?
• Ja sam Vučjak.
• Šta je to vučjak?
• To je kad ti je ćale vuk a keva pas.
Zeka slegne ramenima i ode dalje. Naiđe konjska muva:
• Ja sam Zeka, a ko si ti?
• Ja sam Konjska Muva.
Zeka je pogleda s lukavim smeškom i kaže:
• Aj nemoj da sereš!

Vojnik primio pismo od svoje devojke u kome piše:
"Dragi Roberte!
Ja ne mogu ovako i dalje. Ova daljina koja je između nas je prevelika. Ja moram takođe priznati da sam te četiri puta prevarila, od kako si ti otišao. I sve to nije u redu za nas oboje. Izvini! Molim te, pošalji mi nazad moju sliku koju sam ti dala. Pozdrav, Marina."
Vojnik, sav potresen ovim pismom, ode do svojih kolega i zatraži od njih slike, koje su mu oni mogli dati, njihovih devojaka, sestara, rodica, tetki... Zajedno sa Marininom slikom stavi sve te slike lepih devojaka u jednu veliku kovertu, sveukupno 57, i napiše pismo:
"Draga Marina!
Žao mi je, ali ja ne znam više ko si ti. Molim te, pronađi svoju sliku i uzmi, a ostale mi pošalji nazad. Pozdrav, Robert."